среда, 17 октября 2018 г.

Rahmat dadajon!


U maktabni oltin medalga bitirdi. Ko‘pchilik unga havas bilan, ayrimlar hasad bilan qarardi.
O‘qituvchisi uni sinfdoshlarining oldida maqtadi:
– Mana, Zebo hamma fanlarni a’lo baholarga o‘qigani uchun maktabimizni oltin medal bilan bitiryapti, – dedi o‘qituvchisi faxrlanib.
Shu payt orqaroqda o‘tirgan bir sinfdosh yigit luqma tashladi:
– Ha! U hatto soqovlar tilini ham yaxshi biladi!
Sinfda engil kulgu ko‘tarildi. O‘qituvchi o‘sha yigitga tanbeh berdi. Shunda Zebo:
– Hechqisi yo‘q, ustoz! – dedi ma’yusligini yashirish uchun jilmayishga harakat qilib. – U to‘g‘ri aytyapti... Ha, mening dadam gapirmaydilar. Lekin shu holiga men har kuni maktabdan qaytganimda, ovqat pishirib kutib o‘tirdilar, darslarimni qilishga yordam berdilar. Men ularning yordami bilan bugun oltin medalni qo‘lga kiritdim. Men shu darajaga yetganim uchun otamdan bir umr minnatdorman, ularga har kuni “Rahmat, dadajon!” deb aytishdan charchamayman. Va kelajakda ana shunday gapirolmaydigan bolalar maktabida o‘qituvchi bo‘lishni niyat qilganman.
Sinf suv quyganday jimjit edi.
Nargiza SHUHRAT

Sultonga dars bergan qul

Ayoz ismli bir qul taqdir bo‘lib, Sulton Mahmudning xizmatkori bo‘libdi. Sulton qulining odob-axloqini ko‘rib, uni yaxshi ko‘rib qolibdi. Shunchalik ishonchini qozonibdiki, butun saltanatning xazinaboni etib tayinlanib, saroyning barcha xazina-boyliklari unga topshiriladigan bo‘libdi. Bu holatni ko‘rgan saroydagilarning ba’zilari bunga hasad qilishibdi. Hasad va kibrlari tufayli “shunday oddiy bir qulga bunchalik katta mavqe’ berilishi”ni va o‘zlarining shu darajada ham obro‘lari yo‘qligini o‘zlariga singdira olmabdilar. Holat shunday davom etgach, Sultonga har kuni, har xil bahona bilan Ayozdan shikoyat qila boshlashibdi. Uning obro‘yini tushirish uchun qo‘llaridan kelgan hamma yo‘lni sinab ko‘rishibdi.

Kunlarning birida Sultonning huzurida bir saroy a’yoni ikkinchisiga: “Qul Ayoz xazinaga tez-tez qatnaydigan bo‘lib qoldi, bilasanmi? Menimcha u gavharlarimizni o‘g‘irlab yuribdi. Bunga aminman”, debdi.

Buni eshitgan Sulton quloqlariga ishonmay “Haqiqatdan ham shundaymikin, shunday bo‘lsa o‘z ko‘zim bilan ko‘rayin” deb, xazina xonasi devoriga kichkinagina teshikcha teshdiribdi. Shunday qilib, ichkarida bo‘layotgan narsalarni tomosha qilishni boshlabdi.

Kech tushibdi, qul sekin saroy xazinasiga borib, eshikni ham bildirmasdan yopib ichkariga kiribdi. Sulton qulning sandiq oldiga yaqinlashganini ko‘ribdi. U yerda yashirib qo‘ygani kichkinagina bir tugun ekan. Tugunni o‘pib, peshonasiga surtib uni ochibdi. Ichidan qullik payti kiygan eski-tuski kiyimi chiqibdi. Uni kiyib oynaning oldiga o‘tibdi. O‘ziga o‘zi: “Avvallari shu kiyimni kiyib yurganingda kim ekanligingni eslaysanmi?” – deb so‘rabdi. – Hech kim... Bor yo‘g‘i sotiladigan qul eding, xolos. Alloh senga Sultonning qo‘li bilan, loyiq bo‘lmasang ham O‘z rahmatidan shunday ne’matlarini lutf qildi. Aslo qaerdan kelganingni unutma! Chunki mol-mulk insonning aqlini oladi, unutishga majburlaydi. Shunday ekan, sen ham sendan kamroq ne’matga ega bo‘lganlarga past nazar bilan qarab, kibrlanma! Buni aslo unutma, ey Ayoz! – deb sandiqni yopib, qulflabdi va sekingina eshikdan chiqibdi. Xazinadan chiqar-chiqmas, Sulton bilan yuzma-yuz kelibdi. Shunda Sulton Ayozga qarab turib, ko‘zidan dona-dona yosh oqa boshlabdi. Sulton gapirishga ham qiynalib, tomog‘i ham tiqilib qolibdi va o‘zini majburlab bo‘lsa ham quliga shunday debdi:

— Bugunga qadar boyliklarimning xazinaboni eding. Endi... Qalbimizning ham xazinaboniga aylanding. Menga, haqiqiy Sultonim oldida hech kim ekanligimni va unga qanday munosabatda bo‘lishim kerakligini o‘rgatding...

Manba: Jaloliddin Rumiy. “Masnaviy”
Turk tilidan Abdulloh Rahimboev tarjimasi

среда, 3 октября 2018 г.

КЎНГИЛ!!! Хаётий Вокеа (Ибрат учун)

        Бир куни хаётимда шундай кунлар келишини тасавур хам килмагандим лекин бу тақдир тўлкинлари кайсидир киргоққа окизиб кетар эканки на хаётизи на узизи бошкара олар экансиз. Турмушга чиканимда ун туккизда эдим, хамма кийинчиликка чидаб ун беш йил яшадим. Эримга эркалик килиб бир пиёла чойни хуплаб ичмадим эрими бир куйлагини киймадим шундай булса хам сабир килдим болам иккита булса яхши булар, учта булса яхши булар дебман. Йук аксинча ойиласини фарзандларини ичкиликга алишиб яшади шундай кунларни бирида хаётимга бир инсон кириб келди мени севиб колганини айтди мен дуст булайлик мендан яхши дуст чикади дедим. Шу шу телфонда гаплашиб турдик. Эркаклардан кунглим колиб кетганди назаримда хамма эркак бир хил эди. Лекин беш бармок бир хил эмаску бизни хам синаб куринг дейишдан толмасди хар кун тонг сахардан севги изхорлари билан саломлашарди айтишича ишга хам мени куриш учун келарди, фариштам, куёнчам дейишлари, мени ширин сузга зор булиб яшаганими билар эди. Бир жойда ишлар эдик эрими менга муносабатини куриб билиб турарди йиглаб яшаётганими куриб турарди. дойим "яхши ковуни ит йийди кани энди сиздек хотиним булса ит булишга хам розиман" - дер эди. Мен кучадаги енгилтак аёллардан шунчалик жирканардим, лекин шулар хам ширин сўз этиборга зорлигидан шу йулга кирганлигини кейин билдим, билдиму барибир номард лавзи йук эркаклар улжаси хурланиб озор чекиб яшаган аёллар экан нахотки худодан киёмат куни жавоб беришдан куркмасалар. Мени алдаганини бир йил деганда тушуниб етдим. Афсуски тушуниб етганимда ойилам барбод булганди кузларимга караб бу дунёга кайта келсам факат сени дер эдим - дер эдим. Мен хам кимгадир кераклигимни ,энг мухими аёл эканлигимни хис килгандим узим курмаган мехирни унга бердим жонимдан ортик курдим ойиласига хеч качон ёмонликни раво курмадим, унинг жони огриса мен жоним огриди, узок сафарга чиканида тонг отиб манзилига етгунича ховотир олиб ухламадим бир кун келиб мени ташлаб кетади деб хаёлимга хам келтирмадим, уни билганлар "сени алдаяпти ишонма унинг улжаси сен каби озорланиб яшаганлар" - деган гапга ишонмадим. Нахотки кўзлар алдаса, нимага айнан мени танлади, нима ёмонлигим утдики кулишни ўргатиб бахтли килиб эвазига хамма хамма нарсамни хаётимни мазмунини кувончими хатоки фарзанларими кувончини хам тортиб олди. Майли гунох ўзимда ишонмаслигим керак эди. Лекин мени уйламапти болаларимни алдашга хаққи борми болаларим отасидан курмаган мехирни ундан кутганди. Энди нима килишга хайронман
У билан 7-июл куни танишгандик. 
-Менга "сизи номеризи интернетдан олдим" -деганди. 
-Мен интернетга кирмайман деганимда. 
-"Излаган имкон топади" деганди. Шунчалар богландимки бу дунёда иккимиздан бошка хеч ким йук эди. Мени хаммадан кизгонарди туйга, тугилган кунларга, хаттоки онамни уйига УЗИ олиб бориб келарди.
Хар кун хар лахза олдимда эди хаттоки кулишимни, кийинишимни назорат килар, болаларимдан дарсини сурарди. Болаларим бирон жойга борса хам ундан сурарди. "Аянг кийналмасин, аянга кара, аянга тилодан касир курма, укиб одам булинглар, аянг силарни деб азобларга чидаган, силарни деб юрипти" -дер эди. 
     6- сентиябр тогам кизларини узатди, туйдан олиб келишда биринчи марта кулини теккизди. Ўша кундан бошлаб мен уники булдим. Ўша кун уйга келгунимгача йглаб келдим нима булганда хам бундай булмаслиги керак эди. У мени хотинимсан деб тан олганди оллох гувох эдику мен хаммасини оллохим менга берган мукофати деб қабул килгандим менинг хам хаётимда яхши кунлар булар экан, шунча йилик азобларим рохати деб уйлабман, афсуски бу оллохимни яна бир синови эканлигини билганимда бу дунёдан бутунлай совуб булгандим, ношуккрлик килмайин болаларим бор улар учун тирикман бу дунёда. Улар учун яшаябман, яшаябману ўз - узимдан нафратланаман, яшашга хакким йук, болаларимга эмас бор мехримни бошкага бердим эвазига яна хурландим. Ўзим хеч кимни алдамадим хеч кимга ёмонлик килмадим, мени хам алдашади демабман у хакида жуда куп хотиралар бор, лекин гапиришни хам эслашни хам хохламиман хаммасини Аллохга солдим киёмат кун саволларим бор жавобини ўша кун оламан. "Ким булсанг хам бировни хаётига кирдингми йғлатиб ташлаб кетма! Ташлаб кетсанг бировни хаётини уйин килма! Сен каби бировда хам кунгил юрак  борлигини унутма! Ахир сенда хам онанг, опанг, синглинг, кизинг бордир оллохдан курк!!!"
      Мен сизларга бошимдан кечирганларимни сузлаб бердим хулоса чикариш ўзларилардан. Лекин хеч качон бу дунёда алданиб колманг, хаётиздан нолиб осон хаётни хавас килиб тоғри йўлдан адашманг, кимларингдир ширин сўзларига учиб гунохга ботманг деб колман. Мен бу хикояни ёзишимдан максад хам колганларга ўрнак бўлсин деган максадда ёздим. Хаётимни хаммага достон килишмас максадим.
        Этибориз учун рахмат!  



                                                                Телеграмдаги @Xikoyalaruz канали аъзоси Маюс_кўздан